Корисни линкови
Издавачке куће
Последњи постови

Басне

20 Mar Басне

pisanje-basni

 

Боље је много једну паметну и ползну књигу с коликим трошком дати да се на наш језик преведе и наштампа, него дванаест звонара сазидати и у све њи’ велика звона произвештати: зрно памети неће се деци нашој придодати, ако ћеду им звона довека лупати. (…) Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце!

Доситеј Обрадовић

Доситеј Обрадовић је један од наших најзначајнијих књижевника 18. века. Након одласка из манастира, где је и почео своје школовање, образовао се на знаменитим универзитетима у Европи. У то доба у Европи је владао дух просветитељства. Главна идеја је била да се народ описмени, образује и тако просвети. Сходно томе, Доситеј је сматрао да стечена знања треба да буду на корист његовом народу. Стога је приређивао и  писао поучна књижевна дела: Басне, Живот и прикљученија, Совјети здраваго разума. Прихватио је и Карађорђев позив да, као министар просвете, постави темеље културним и просветним установама. Тако је 1808. године у Београду основао Велику школу и донео штампарију.

Током овог месеца проучавали смо Доситејев живот и рад. Ученици трећег и четвртог разреда читали су и илустровали Доситејеве басне, инспирисани конксурсом „Радионица баснописаца“, који је расписала задужбина „Доситеј Обрадовић“.

Гавран и лисица

 

Гавран нађе негде комад меса и држаше га у кљуну, стојећи на дрвету. Лисица оњуши месо, притрчи под дрво и почне хвалити гаврана, говорећи:
– Мили боже, красне птичице! Лепа перја што има! Да још има какав глас, не би над њом птице на свету било!
Гаврану није мило било да га лисица, при толикој његовој лепоти, за мутава држи. Отвори кљун па стане грактати. Падне месо доле, ухвати га лисица и прождере, говорећи и подсмевајући му се:
– Е, мој гавране, имаш свашта, а памети немаш!

Цврчак и мрави

 

Цврчак дође у зимње доба мравима, молећи их да му узајме које зрно жита да се прехрани и да од глади не погине. Питају га мрави:

– Шта си летос радио?

– Свирао сам, каже.

– Свирао си? А ти сад играј да те глад прође. Хајде, губи се с наших врата.

Паун и чавка

 

Птице се сакупиле да изаберу себи поглавара. Паун се почне ширити међу њима, хотећи да због красоте његових пера њега изаберу за поглавара.

–  Ти се ту залуду мучиш и печиш (прсиш, правиш важан), одговори му чавка. Шта ће нам твоје перје помоћи кад почнемо с орлом војевати? Најмудријег, најсмелијег и најјачег за владара ваља изабрати, а то је орао.

Тако и учине.

Нема коментара

Постави коментар